ДЕЧЈЕ  ИСКРЕ  


Двострука радост


Поштовани професори, уважени наставници, драги ученици,

Стиже јесен, стиже нова школска година. И време радости новом почетку. Ђаци се радују поновном сусрету са својим другарима, знатижељни су да виде којим новим знањима ће обогатити себе у новом разреду, поносни јер ево их у разреду више. Наставници имају разлога за радост јер им стижу деца одморна и орна за доказивање у знању и вредноћи.

А прилику да и једни и други покажу то своје знање, да поделе успомене са летовања, да искажу своје дилеме и недоумице, да повере причу о новим љубавима, дапренесу утиске о књигама прочитаним током лета, да посвете топле редове својим најближима, онима које воле и са којима одрастају – пружају, ево већ трећу школску годину „Дечје искре“. Часопис за дечје уметничко стваралаштво, како званично пише уњеговој личној карти, а уствари свеска којој, једном месечно, можете поверити своје највеће тајне, са којом можете поделити највеће радости, којој можете подарити своје литерарне и ликовне фантазије.

„Дечје искре“ су настале због вас и за вас. Ви њима дарујете прилоге а оне се вама враћају као штампана ревија у којој ти прилози почињу да се друже са онима које су донели други ученици из других школа. И, ето, тако настаје стваралачко коло у комеједни друге подстичете, једни са другима делите своје таленте и прегнућа и у другима налазите инспирацију ѕа себе.

А „Дечје искре“ ће поделити са вама нека своја знања, подсетиће вас на важне датуме и личности, понудити садржаје за игру и шалу.

Дакле, ето разлога за двоструку радост: почиње нова школска година, а у њој ће са вама истрајно бити и „Дечје искре“. Будите и ви са њима. Шаљите одмах своје радове на познате адресе:

Народна библиотека „Вук Караџић“, Др Зорана Ђинђића 10/VI, 34000 Крагујевац или decjeiskre@gmail.com

Видимо се на страницама „Дечјих искри“!


Тридесетак година, почев од далеке 1966, у Крагујевцу је излазио часопис за дечје уметничко стваралаштво Дечје искре. Био је то јединствен часопис по томе што су његов садржај више од 90 одсто чинили дечји прилози, за разлику од оних листова и часописа који су били намењени деци али су у њима дечји радови били узгредни. Био је намењен деци основношколског узраста.

Часопис је издавао Раднички универзитет у Крагујевцу, а поруку покретачима часописа упутила је чувена песникиња, ауторка поеме Крвава бајка, Десанка Максимовић. У поруци написаној својеручно, записала је:

Радујем се покретању вашег ђачког листа. Нека би се међу онима који буду у њему сарађивали нашли нови Јакшићи, Змајеви, Жупанчићи, Ћопићи, Андрићи. Али ако се то и не догоди, биће довољно што ће млади читајући га и пишући за њега постати писменији, заволети књижевност; што ће током рада схватити да није довољно само хтети постати писац већ да за то поред труда треба и дара, управо да је дар основно у том занимању. Зато бих „Дечје искре“ двоструко поздравила ако им је жеља да код младих буде љубав за књигу, за неговање нашег језика, за усавршавање писмености.

Нека је срећно! Ваша Десанка Максимовић 
10. окт. 1966. у Београду

Дечје искре 1973. године преузима новоформирана Издавачка делатност Новинске, радио-информативне и издавачке организације „Светлост“. У наредних двадесетак година под уређивачком палицом крагујевачког песника Слободана Павићевића, утемељивача и руководиоца Издавачке делатности у „Светлости“, Часопис доживљава највећи успон. Као јединствен југословенски часопис за дечје уметничко стваралаштво наишао је на одличан одзив у многим школама, доминантно на ондашњем српскохрватском језичком подручју, мада су радови стизали и објављивани и на македонском, словеначком па чак и албанском, и известан тираж је пласиран и на овимговорним подручјима. Тираж му је био и по неколико десетина хиљада примерака по броју.

Почетак распада Југославије сузио је простор пласмана часописа, па и слања прилога, асоцијални ломови и суперинфлација 1993, су угасили часопис. Обновљен је октобра 1995, а пласиран је претежно у Крагујевцу, уз један број школа у Шумадијско-поморавском округу и пар школа ван овог простора. Уредници су му у то време били најпре поново обновитељ Слободан Павићевић, а затим новинар и публициста Миодраг Стојиловић. Угашен је 2002.

На иницијативу локалне самоуправе, тачније члана Градског већа за културу Миљана Бјелетића и уз подршку Школске управе у Крагујевцу и њеног руководиоца Горана Јоксимовића и Актива директора основних школа са председницом Снежаном Рајевац на челу Часопис је обновљен 2018. Године. Улогу издавача преузела је Установа културе „Кораци“, чији је директор Златко Милојевић. Покривао је најпре својим садржајем и пласманом основне школе у Крагујевцу, а већ после годину дана успоставио је сарадњу и са школама у још неким општинама Шумадијског округа.


Смисао часописа је подстицање креативности деце-ученика основних школа и отварања простора за афирмацију њиховог стваралаштва, како унутар наставног програма, тако и преко њега. При томе кроз садржаје часописа и његове акције требалоби неговати темељне моралне, васпитне, културне и образовне вредности, затим вредности очувања културне и историјске баштине, усвајање еколошких норми, афирмација значења породице, промовисати дух толеранције, солидарности и другарства.

Литерарни садржаји би требало да снаже писменост, подстичу разноврсне форме и жанрове, богате лексику и негују слободу изражавања. А све то у контексту подстицајаза читање и афирмацију значења књиге за унапређење опште писмености и културе. Часопис би објављивао ликовне прилоге свих техника и тематика које се обрађују кроз школске програме као и слободне теме, а мисија на овом плану је да се деца слободно ликовно изражавају и да уз помоћ ликовног уредника часописа који би вршио избор радова за објављивање препознају естетске и занатске критеријуме ликовног стваралаштва.


Ако се уз подршку школа, директора и наставника, и надлежних просветних органа часопис поново „прими“ код нове ђачке генерације у Крагујевцу и околним шумадијским општинама, постоји претпоставка да он буде препознат и прихваћен на ширема простору Србије.

То би омогућило одрживост часописа и његов креативни утицај на унапређење ваннаставних активности у школама. Часопис би у том случају могао да води шире акције попут наградних конкурса за литерарне и ликовне радове на поједине значајне теме.

Његову одрживост би, уз тираж, у том случају могле да обезбеде и маркетиншке активности, односно уступање његових страница за селективну рекламу производа и услуга намењених деци. Када кажемо селективно, мислимо на критеријум да ни једна од тих реклама не буде у супротности са вредностима које часопис негује и промовише.


2017/2018

2018/2019